Skip to main content

OPŠTI PRINCIPI REKONSTRUKCIJA
SUPRAAORTALNIH GRANA

  • 10.3. KLEMOVANJE SUPRAAORTALNIH GRANA

Svako klemovanje supraaortalnih grana dovodi do ishemije mozga. Zato mora biti što kraće, a ako ne može biti kratko neophodna je protekcija intraluminalnim shunt-om.

Klemuje se “zdrav” arterijski segment, atraumatskom klemom, i to samo toliko da blokiramo cirkulaciju, ne više od toga da ne bi smo povredili arteriju. Pre klemovanja treba preko instrumenta palpirati mesto zauzdavanja.

Ako arteriju moramo klemovati na mestu gde postoji plak, klema ne sme biti poprečno u odnosu na njega. Tako ćemo izbeći njegovu destrukciju i eventualnu distalnu embolizaciju.

Preporučuje se prvo proksimalno zauzdavanje, a zatim dalje preparisanje, da bi smo se obezbedili za slučaj krvarenja.

Svaka suvišna manipulacija arterijom može dovesti do lezije intime.

Dobra arterijska rekonstrukcija, nakon arteriotomije, zahteva beskrvnu arteriju sa vidljivom intimom. Zato krvna struja mora biti privremeno blokirana. To možemo postići na tri načina:

  • Parcijalno ili tangencijalno klemovanje Satinsky klemom se ređe primenjuje. Osim kod ascendentne aorte, aortnog luka i descendentne aorte nema arterija čija se rekonstrukcija ne može završiti sa totalnim klemovanjem. Pri klemovanju mora se računati sa opasnošću da pritisak klemom ledira obolelu intimu, koja se može fragmentrati. Tangencijalno klemovanje pruža slab uvid u arterijski lumen, pa je kvalitet anastomoze često problematičan. Postoji mogućnost spadanja kleme.
  • Kompletno transverzalno klemovanje ima prednosti. Mogućnost lediranja intime je najmanja, ako se klema postavi paralelno sa plakom, bez suvišnog zatezanja. Ekspozicija lumena je bolja, pa je moguće napraviti savršeniju anastomozu. Ako postoje indicije da se rekonstrukcija ne može završiti toliko brzo da se izbegnu ishemične lezije treba postaviti intraluminalni shunt.
  • Intraluminalna okluzije arterije se može postići balon-kateterom (Fogarty), ili dilatatorom odgovarajućeg promera. Intraluminalna okluzija se preporučuje:
    (a) za arterije fragilnog zida, koji se klemovanjem može povrediti,
    (b) kod teško dostupnih arterija čije je preparisanje rizično, kao što je to kod reoperacija, periarterijske fibroze ili arterita,
    (c) kod nepredviđenih krvarenja (rupturirana aneurizma), gde bi dalje preparisanje do stavljanja kleme izazvalo krvarenje.

Mobiliziranje glavnog arterijskog stabla sa zauzdavanjem bočnih grana vlažnim trakama (vascularties) što omogućava privremeni prekid cirkulacije u njima.

Tehnika hemostaze lediranih bočnih grana;  (A) Šavligaturom, (B) Bočnim suturama kod tangencijalne lezije arterije i (C) Šavom na mestu raskidanja bočne grane

Klemovanje arterije: (a) Parcijalno, tangencijalno klemovanje arterije Satinsky klemom za termino-lateralnu anastomozu i (B) Poprečno klemovanje arterije paralelno sa pravcem predominantne arte- riosklerotične lezije, obično za termino-terminalnu anastomozu.