Skip to main content

OPŠTI PRINCIPI REKONSTRUKCIJA
SUPRAAORTALNIH GRANA

  • 10.2. HIRURŠKA TEHNIKA PREPARISANJA ARTERIJA

HIRURŠKA TEHNIKA PREPARISANJA ARTERIJA

Dobar pristup minimizira gubitak krvi i operativnu traumu (opštu i lokalnu) za pacijenta. Preciznim preparisanjem izbegavaju se lezije okolnih elemenata (vene, nervi). Operacija kraće traje. Hirurg koji lako dodje do pravog arterijskog segmenta, odmoran je i koncentrisan za izvođenje same rekonstrukcije.

Optimalne osobine koje bi trebalo da ima hirurški pristup arteriji su:

  1. Incizija treba da omogući najjednostavniji i najkraći put do mesta re- konstrukcije.
  2. Izabrani pristup mora da omogući pouzdano i bezbedno izvodjenje rekon- strukcije.
  3. U slučaju da planirana ekspozicija nije dovoljna mora biti moguće proširenje operativnog polja dodatnom incizijom.
  4. Operativna trauma vezana za preparisanje arterija mora biti minimalna (u odnosu na regionalne neurovaskularne elemente).

Tehničke greške pri pravljenju anastomoza najsigurnije se sprečavaju “čistim” operativnim poljem i dobrim eksponiranjem distalnog i proksimalnog kraja arterije.

Podrazumeva se precizno poznavanje anatomije i suptilna hirurška tehnika. Operativna taktika mora podrazumevati rezervno rešenje za svaku situaciju. Posle incizije na koži treba preparisati “po slojevima”. Prolazak izmedju okolnih mišića, tetiva i nerava mora biti “beskrvan”. Vitalne strukture koje su nam na putu se mogu pomerati ekarterima, ali se ne smeju ledirati. Arterija sa pratećom venom se nalazi u vezivnotkivnoj košuljici. Nju treba otvoriti uzdužno, na mestu bez bočnih grana. Tako se ulazi u periadventicijalni sloj. Posle toga preparisanje lako i beskrvno napreduje proksimalno i distalno. Pri tome asistent pomera bliske strukture. Odvajajući ih pincetom od arterije omogućena je oštra disekcija duž periadventicijalnog sloja.

Najčešća početnička greška je “bežanje od arterije” u cilju sprečavanje njenih lezija. Na taj način disekcija ide kroz jako vaskularizovano vezivno tkivo i lako se lediraju okolni nervi i vene. Osim toga, na arteriji ostaje sloj vezivnog tkiva, pa je teško identifikovati bočne grane, a njihova povreda je češća. Ovo tkivo ometa dobru vizuelizaciju suturne linije (intime) pri šivenju anastomoze.

Arterija se dodiruje vaskularnom pincetom samo ako se mora.

Disekcija arterije je teža kod: arteritisa sa periarteritisom, postiradijacionog arteritisa, reoperacija na arterijama, periarterijske fibroze zbog prethodnih lezija

(kateterizacija, perkutana transluminalna dilatacija, laserangioplastika itd.), pleuralnih, perikardijalnih priraslica i perianeurizmatske inflamatorne fibroze, koja obično zahvata susedne vene, nerve itd.

Hirurška tehnika disekcije arterijskog stabla:

(A) Otvaranje periarterijske vezivnotkivne
košuljice,

(B) Preparisanje čitave
cirkumferencije arterije, oštro – makazama
uz čuvanje bočnih grana i okolnih struktura,

(C) Zauzdavanje glavnog arterijskog stabla
elastičnm trakama uz disekciju bočnih grana.

Bočne grane se moraju sačuvati. Treba ih zauzdati elastičnim trakama (“vessel – loops”) ili privremenim Tourniquet-ligaturama. Zatezanjem ovih traka postižemo zatvaranje bočnih grana bez posebnog klemovanja. Posebno treba paziti na grane

koje se odvajaju iz zadnjeg zida. U slučaju lezije bočne grane, krvarenje treba zaustaviti prolenskom, atraumatskom šav-ligaturom. Pri tome ne smemo ostaviti “slepi” segment grane, niti stenozirati arteriju. Ako se radi o većoj grani možemo je suturirati poprečno i tako sačuvati.

Mobilisanu arteriju treba zauzdati elastičnom trakom. Pri tome se mora čuvati susedna vena. Zauzdavanje arterije običnim koncem ili trakom se ne preporučuje jer može dovesti do “frakture” plaka. Proksimalno moramo biti iznad obolelog segmenta, a distalno ispod njega.