Trombendarterektomija
Podrazumeva odstranjivanje aterosklerotične intime i medije koji izazivaju kritičnu stenozu okluziju arterije sa ili bez prizidnog trom- ba. Karotidna endartektomija daje konstatno dobre rezultate, pa se rekonstrukcija graftom primenjuje izuzetno retko. Mada je endarterektomija prvobitno uvedena u upotrebu za korekciju stenoza na ostijumu vertebralne arterije i na prvom segmentu subklavijalne arterije, ali se uvodjenjem endovaskularnih procedura sve redje radi. Endearterektomija brahiocefaličnog trunkusa retko je u upotrebi, jer se bolji rezultati postižu by pass procedurom.
Endarterektomija zahteva “ulazak u sloj”, što znači u nivo lamina-e elasticae externa-e. Ako se endarterektomija izvodi u pravom sloju ona će biti brza, što je važno kad se radi o arteriji koja irigira mozak. Najlakše se ulazi u pravi sloj tamo gde je plak najdeblji ili kalcifikovan. Dešava se da se nakon arteriotomije i ispiranja lumena otvorene arterije spontano odvoji aterosklerotični plak od lamine elastike eksterne. To je idealan endarterektomijski sloj. Potom se odstranjuje u celini aterosklerotični plak, a ostaje glatka površina bez intimalnih listića i neravnina (flap). Posebna pažna je neophodna na distalnom kraju endarterektomije. Endarterektomiju moramo završiti bez rezidualne stenoze i neravnina koje će nakon puštanja krvne struje stvarati turbulenciju. Pojava turbulencije uslovljava deponovanje prizidnog tromba (akutna tromboza) i kasnije razvoj neointimalne hiperplazije (restenoza).
Kod endarterektomije subklavijalne arterije i brahiocefaličnog trunkusa preostali deo zida (adventicija i laminima elastica interna) je tanak tako da postoji rizik od rupture i kasnijeg razvoja pseudoaneurizme. Ipak, postoperativne pseudoaneurizme su izuzetno redak nalaz.
Trombendarterektomiju možemo uraditi:
- kao otvorenu, ako je u pitanju kratak arterijski segment, ili
- kao poluzatvorenu uz pomoć Vollmar-ovog ring strippera.
Direktna sutura arterije moguća je ako arterija nije suviše gracilna, pa se njenim direktnim zatvaranjem ne stvara stenoza. Primenjuje se produžni, evertirajući, atraumatski šav (Prolen) čiji promer zavisi od promera arterije.
