PRIPREMA BOLESNIKA ZA REKONSTRUKCIJU SUPRAORTALNIH GRANA

Većina vaskularno-hirurških pacijenata (osim onih sa povredama arterija) pripadaju starijoj životnoj dobi. Najčešće se radi o arteriosklerotičnim lezijama sa pratećim lezijama više arterija. Neophodno je eliminisati faktore rizika.

Moraju se proceniti i lečiti konkomitirajuća oboljenja. Kardiorespiratorni status i bubrežnu funkciju moramo proceniti rutinskim metodama, ali po- nekad i funkcionalnim testovima. Metaboličko-imunološki parametri moraju zadovoljavati opšte kriterijume operabiliteta.

Koagulacioni sistem može biti poremećen u smislu hipo ili hiper koagulabilnosti.
Pre, intra i postoperativno, koagulacioni status se može poremetiti antikoagulantnim, antitrombocitnim i trombolitičkim lekovima. Preoperativno treba isključiti ove lekove ako je moguće. Koagulacioni status treba proveriti baterijom “screenig” testova. Ako sumnjamo na delikatniji poremećaj koagulacionog sistema treba selektivno ispitati faktore koagulacije (antitrombin III, aktivnost trombocita, plazminogen itd.) i korigovati ih.

Antibiotska profilaksa je potrebna kod hroničnih infekcija, starijih pacijenata u lošem opštem stanju i u slučaju reoperacije.

Zavisno od veličine planirane operacije moramo pripremiti dovoljnu nadoknadu gubitaka krvi: eritrociti, plazma i trombociti. Preoperativno deponovanje vlastite krvi bolesnika može, pomoću autotransfuzije i izovolemične hemodilucije da isključi potrebu za transfuzijom.

Preoperativni razgovor sa pacijentom u kome se ozbiljnost operacije ne podcenjuje, ali i ne prenaglašava, pruža pacijentu mogućnost da bude relaksiran i stvara atmosferu poverenja. Tako će i pacijent i hirurg biti maksimalno moti-

visani. Bolesnik mora da zna:

• kakvi se korisni efekti dobijaju revaskularizacijom mozga (prevencija šloga, povlačenje tegoba, sprečavanje demencije),
• kakav je rizik prirodnog toka bolesti,
• koje su moguće komplikacije hirurškog zahvata,
• kakav je kvalitet života sa i bez operacije, kao i
• kako treba živeti dalje (higijensko-dijetetski režim, medikamentozna terapija).

Preoperativna priprema operativnog polja na odeljenju treba da bude potpuna. Dan ranije treba obrijati odgovarajuće regione, izbegavajući lezije kože. Posle toga kožu u ovom predelu treba premazati dezinfekcionim sredstvom (Polyvinil-Pyrrolidon-Jod).

Podrazumeva se poštovanje mera asepse i antisepse pri uvodjenju pacijenta u anesteziju i sterilno (benzin, alkohol, jod) garniranje operativnog polja. Posle antiseptičke pripreme dezinfekcionim rastvorima treba osušiti operativno polje. Sterilnim kompresama i čaršavima ograđujemo ga od nesterilne okoline. Lepljenje sterilne samolepljive folije (steril drape) prevenira infekciju od strane kožne flore pacijenta. Sterilno pripremljeno operativno polje mora biti dovoljno veliko da se dodatnom incizijom mogu rešiti moguće komplikacije.

Položaj pacijenta na operacionom stolu je bitan jer:

1. olakšava ili otežava operaciju

2. prevenira lezije (nerava i kože) zbog dugotrajnog pritiska u neprirodnom položaju.

Osnovno je pravilo da mesto na kome će biti hirurški rez treba da bude najviši region tela pacijenta.

Arteriosklerotični pacijenti su skloni intraoperativnim dekubitalnim lezijama (sakralni region, peta). Dobar položaj i meki podmetači na ugroženim mestima će sprečiti kompresiju na nerve i osetljiva meka tkiva. Elektroda za dijatermiju mora biti postavljena sa dobrim kontaktom, a okolina suva da bi se izbegle opekotine.

Neophodna je dobra saradnja sa anesteziologom. Odluka o vrsti i tipu anestezije zavisi od hirurške strategije, ozbiljnosti zahvata i opšteg stanja pacijenta. Mnogi ozbiljni zahvati na spraaortalnim granama (karotidna endarterektomija itd.) se mogu izvesti u regionalnoj anesteziji. U tom slučaju imamo najbolji mogući monitoring funkcije mozga i preveniramo kardiorespiratorne komplikacije povezane sa opštom endovaskularnom anestezijom. Odluku o tipu anestezije donose anasteziolog i hirurg u dogovoru.

Specifičnost rekonstrukcija na supraaortalnim granama je neophodnost privremenog klemovanja da bi reparacija arterijskog stabla bila moguća. To podrazumeva neophodnost monitoringa cerebralnih funkcija tokom operacije, uz što kraće klemovanje arterija i/ili plasiranje protektivnog intraluminalnog shunt-a. Intraoperativni monitoring moždanih funkcija se vrši elektroencefalografijom,

transkranijalnim Dopplerom ili kontaktiranjem sa pacijentom ako je budan (regionalna anestezija). Intraoperativni monitoring kardiorespiratornih parametara i diureze se podrazumeva.

Instrumentarijum za preparisanje arterija mora biti “atraumatski”.