Subklavijalna arterija (posebno leva) je najčešće mesto gde se javljaju atero- sklerotične lezije supraaortalnih grana. Simptomatske lezije su često udružene sa okluzivnim lezijama drugih brahiocefaličnih arterija i metoda izbora je evdovaskularna dilatacija sa ili bez implantacije stenta.

Transpozicija subklavijalne u susednu karotidnu arteriju se koristi za rekonstrukciju proksimalnih lezija leve potključne arterije. Najteži deo operacije je zbrinjavanje proksimalnog dela presečene subklavijalne arterije ligaturom. Odlični su rezultati. Transpozicija je metoda izbora u rešavanju steal syndrom-a sa okluzijom početnog dela subklavijalne arterije, gde dilatacija nije moguća. Subklavijalna arterija se može anastomozirati sa susednom karotidnom arterijom ili se može uraditi ekstratorakalni karotiko-subklavijalni by-pass. Endarterektomija subklavijalne arterije je napuštena metoda, zbog tehničkih problema i loših rezultata.

Neaterosklerotske lezije subklavijalne arterije, arteritisi, se retko sreću, a endovaskularna intervencija je najbolje rešenje.

Aneurizme su retke, obično se prezentuju tromboembolijskim komplikacijama sa ishemijom ruke. Traumatske lezije u sklopu preloma klavikule, tupe traume ili penetrantnih povreda mogu zahvatiti subklavijalnu arteriju. Najveći broj okluzivnih lezija desne subklavijalne arterije dostupan je iz cervikalnog pristupa. Ukoliko je cervikalni pristup neadekvatan, može se proširiti u parcijalnu ster- notomiju, ili se može uraditi resekcija medijalnog dela klavikule, izuzetno retko, kod traume sa velikim gubitkom krvi ili drugim teškoćama u pristupu.

Direktna rekonstrukcija proksimalnih lezija leve subklavijalne arterije ne može se uraditi iz cervikalnog pristupa. Leva subklavijalna arterija potiče iz posteriornog dela aortnog luka u nivou četvrtog torakalnog pršljena. Zato je neophodna leva torakotomija. Najčešće u sklopu traume. Obično se koristi anterolateralna incizija kroz treći ili četvrti međurebarni prostor. Može se uraditi aortosubklavijalni by-pass graftom.