POSTOPERATIVNO MEDIKAMENTOZNO LEČENJE

“Cochraneova” analiza dokazuje antitrombocitni lekovi smanjuju stopu moždanog udara nakon karotidne endarterektomije. U dvostruko-slepoj placebo kontrolisanoj studiji, niska doza acetil-salicilne kiseline od 75 mg dnevno, smanjuje incidencu postoperativnog moždanog udara.

Klopidogrel u kombinaciji sa acetil-salicilnom kiselinom je koristan u redukciji cerebralne embolizacije prilikom karotidne endarterektomjie. Broj embolizacija, dijagnostikovan transkranijalnim doplerom, u prva tri sata nakon operacije, bio je čak deset puta niži u pacijenata kojima je ordiniran klopidogrel u poređenju sa placebo grupom. Medjutim, u pacijenata kojima je ordiniran klopidogrel, vreme od uspostavlljanja cerebralne cirkulacije do rekonstrukcije kože (indirektan znak vremena hemostaze) bilo je značajno duže, premda nisu registrovani hematomi i nije bilo potrebe za primenom transfuzije krvi.

“Bridging”, odnosno premoštavajuća antikoagulantna terapija perioperatvnom administracijom nisko-molekularnog heparina, neophodna je u pacijenata na hroničnoj oralnoj antikoagulantnoj terapiji. Upotreba warfarina se mora prekinuti nekoliko dana pre planirane operacije. U pacijenta koji prima warfarin sa ciljnim vrednostima INR-a 2.0–3.0 ili 2.5-3.5, prekid upotrebe warfarina 5 ili 6 dana pre operacije trebalo bi da normalizuje vrednosti INR-a u vreme operacije.

Intimalni flap zaostao tehničkom greškom na distalnom kraju karotidne endarterektomije.
Neophodno je medikamentozno prevenirati restenozu
B mod

Preoperativna terapija statinima u pacijenata kojima predstoji endarterektomija, ispitivana je u 1566 pacijenata tokom desetogodišnjeg praćenja. Upotreba statina dovela je do redukcije stope perioperativnog moždanog udara (1.2% vs 4.5%), smrtnog ishoda i trajanja hospitalizacije. (prosečno 2 dana). Stopa moždanog udara ostajala je niža tokom celog perioda postoperativnog praćenja. ³¹ Pacijenti kojima predstoji karotidna endarterektomjia ili druga velika vaskularna operacija su randomizovani na grupu pacijenata koja je primala 20 mg

atorvastatina i placebo grupu. Terapija je primenjivana 45 dana, nevezano za vrednosti serumskog holesterola. Vaskularna operacija učinjena je prosečno 30-og dana od početka randomizacije i pacijenti su prospektivno praćeni. Pacijenti koji su uzimali statine su imali tri puta manji kombinovani rizik od kardiovaskularnih događaja, uključujući akutni infarkt miokarda, ishemični moždani udar, nestabilnu anginu pektoris ili smrtni ishod unutar 6 meseci. (8% prema 26%).

Statini ordinirani 40 dana pre elektivne vaskularne procedure, uz postoperativni nastavak terapije čim su pacijenti sposobni za oralnu terapiju, snižavali su stopu perioperativniog mortaliteta i morbiditeta (8. 8% v 14. 7%). Statine treba uključiti što ranije jer svojim pleiotropnim efektima, a ne samo regulisanjem lipidnih frakcija, pozitivno utiču na rane i udaljene rezultate vaskularnih operacija.

Perioperatvno medikamentozno lečenje

• Acetilsalicilnu kiselinu u dozi od 75mg bi trebalo ordinirati pre, tokom i nakon karotidne endarterektomjie.
• Cerebralna embolizacija perioperativno je ređa u pacijenata kojima je preop- erativno ordiniran klopidogrel.
• Ima indicija da bi klopidogrel trebalo primenjivati kao dodatni antitrombocitni lek u svih pacijenata sa povišenim rizikom.
• Kod pacijenata koji primaju warfarin sa ciljnim vrednostima INR-a 2.0 –3.0 ili 2.5-3.5, prekid upotrebe warfarina 5 ili 6 dana pre operacije trebalo bi da nor- malizuje vrednosti INR-a u vreme operacije, uz primenu niskomolekularnog heparina kao terapije za premošćenje.
• Statin treba uključiti što ranije pre planirane vaskularne rekonstrukcije, a naj- manje 45 dana.