Antihipertenzivna terapija
Prema preporukama ESH-ESC (European Society for Hypertension), terapija hipertenzije je osnovno načelo kontrole kardiovaskularnih faktora rizika i preporučene vrednosti održavanja arterijskog pritiska za pacijente koji nemaju šećernu bolest su manje od 140/90 mmHg, odnosno manje od 130/90 mmHg kod dijabetičara.
Novi antihipertenzivni lekovi, pored redukcije povišenog krvnog pritiska, imaju i druga korisna dejstva, kao što je antiinflamatorno. Prema rezultatima HOPE studije dozom od 5mg Ramiprila dnevno se postiže značajna redukcija rizika od kasnih ishemijskih komplikacija, a kasnije je dokazano da najveći klinički benefit od terapije Ramiprilom imaju pacijenti sa perifernom okluzivnom bolešću.
Losarntan (selektivni blokator AT1 receptora) postiže veći benefit u prevenciji ishemijskih komplikacija, nego beta-blokeri, a pri tom je podjednako efikasan u kontroli hipertenzije.
Diabetes mellitus
Preporuke za kontrolu dijabetesa iznose da istovremenom kontrolom faktora rizika, dijabetesa i hipertenzije možemo dugoročni rizik od moždanog udara smanjiti za 40%.
Modifikacija životnih navika
Pušenje, fizička neaktivnost i gojaznost su važni faktori rizika za razvoj karotidne bolesti. Modifikacija ovih faktora je važna u prevenciji moždanog udara u pacijenata sa karotidnom stenozom. Potkomitet za faktore rizika i šlog Saveta američkog udruženja za srce (Subcommittee on Risk Factors and Stroke of the Stroke Council of the American Heart Association) podelio je faktore rizika na dokazane (TIA, šum nad karotidnom arterijom, hipertenzija, srčane bolesti, pušenje, povišen hematokrit, bolest srpastih ćelija, hematološki faktori, hiperkoagulabilnost krvi) i nedokazane (gojaznost, alkoholizam, neaktivnost, hiperurikemija, inflamator- ne bolesti, etnička pripadnst, stres itd.), i kao na one na koje možemo uticati (tip ishrane, hipertenzija, dijabetes melitus, pušenje, hiperholesterolemija, hiperlipemija, oralna kontraceptivna sredstva socio- ekonomski faktori, pasivan način života, familijarna predispozicija), za razliku od onih na koje ne možemo uticati (starost i genetski faktori, raniji moždani udar, klimatski faktori).
