PRISTUP PROKSIMALNOJ LEVOJ
ZAJEDNIČKOJ KAROTIDNOJ ARTERIJI

U situacijama koje zahtevaju prikazivanje čitave dužine leve zajedničke karotidne arterije od luka aorte do karotidne bifurkacije neophodna je sternotomija. U ovim slučajevima se sternotomija kombinuje sa levostranim cervikalnim pristupom.

Pacijent leži na leđima. Glava je okrenuta na desnu stranu. Posle izvođenja sternotomije oslobađa se leva brahiocefalična vena od okolnog masnog tkiva i timusnih rezidua. Ova vena se zauzdava, a potom se identifikuje brahiocefa- lični trunkus, leva karotidna arterija i leva subklavijalna arterija.

Posebno se mora paziti na levi n.phrenicus. Leva karotidna arterija se u predelu gornje torakalne aperture nalazi u bliskom odnosu sa traheom, medijalno. Ovo treba imati u vidu zbog moguće lezije. U cervikalnom delu se neposredno medijalno od arterije nalazi štitasta žljezda koja se može ekartirati put medijalno. Ponekad je neophodno resecirati m. omohyoideus.

Prilikom preparisanja retroklavikularnog dela leve zajedničke karotidne arterije treba imati u vidu da se ductus thoracicus uliva u venski sistem u predelu angulus-a venosus-a, sa njegove dorzalne strane. Moguće su njegove lezije. Levostrani rekurentni živac pravi krivinu oko aortnog luka i treba ga čuvati, u čitavom toku.

Cervikotorakalni pristup za ekspoziciju čitave leve zajedničke karotidne arterije, uključujući njen orificijum.