Skip to main content

KLASIFIKACIJA CEREBROVASKULARNIH BOLESTI

  • 4.3. VASKULARNA DEMENCIJA

Vaskularna demencija (VD) je hroničan globalni moždani poremećaj i obuhvata sve demencije čiji se nastanak pripisuje cirkulatornim poremećajima. Više od polovine dementnih ima Alzheimer-ovu bolest, a vaskularna (ishemijska) demencija je druga po učestalosti (20-30%)

Patološki supstrat vaskularne demencije su:

  • moždani infarkt (mali, lakunarni, multipli ili solitarni, kortikalni, sub- kortikalni)

  • senilna leukoencefalopatija – simetrično periventrikularno lokalizovana kombinacija zona demijelinizacije i ishemije, a na bazi arterioskleroze malih penetrantnih arterija).

Dijagnoza vaskularne demencije se postavlja na osnovu kliničke slike (mini mental skor manji ili jednak 24). Ihemički skor po Hachinskom koji treba da je veći ili jednak 7.

Vaskularnu demenciju odlikuje:

  • pogoršanje u atacima (korak po korak)

  • neravnomerna distribucija deficita u početku evolucije

  • postojanje žarišnih neuroloških znakova i simptoma

  • dokazi o značajnoj cerebralnoj ishemiji

Klinički je najjednostavnija podela vaskularnih demencija: multiinfarktna demencija, demencija kod solitarnog infarkta, lakunarna stanja, Binswangerova bolest, mešovitedegenerativnovaskularnedemencije, normotenzivnihidrocefalus.

Multiinfarktna demencija je najčešća forma vaskularne demencije.

Multiinfarkti su kortikalno (u tzv.”poslednjim livadama” – graničnim regijama između teritorije irigacije velikih krvnih sudova) i/ili u supkortikalnim strukturama. Multiinfarkti mozga izazivaju raznovrsne kognitivne i bihejvioralne poremećaje koji se prema neuropsihološkom profilu mogu karakterisati kao kortikalne, supkortikalne i globalne demencije.

Multiple, male, bilatralne, ishemičke infarkcije u sivoj i beloj moždanoj masi na bazi ponovljenih epizoda embolizacije.

Klinička slika često počinje pseudoneurastenijom. Bolesnik je razdražljiv, stalno umoran (razdražljiva slabost), bezvoljan, apatičan, žali se na slabu koncentraciju, nesanicu i glavobolju. Kasnije se javlja zaboravnost, potenciranje premorbidnih crta ličnosti, oštećenje govora, orijentacije, disgnozija, dispraksija. U neurološkom nalazu mogu se naći dezinhibicioni fenomeni, pseudobulbarni sindrom, različiti žarišni ispadi, znaci ekstrapiramidnog sindroma, emocionalna inkontinencija, poremećaj kontrole sfinktera, epilepsija. Moguće su epizode konfuznog i delirantnog ponašanja, sve do teške demencije, kada je bolesnik sveden na vegetativne funkcije.

U terapiji se primenjuju vazoaktivi i antiagregacioni lekovi, stimulatori moždanog metabolizma, simptomatska terapija.

Demencija kod solitarnog infarkta. Ranije se smatralo da samo multipli infarkti mogu dovesti do demencije i da mora biti razoren dovoljan kvantum moždanog tkiva (više od l00 ml). Novije studije su pokazale da i pojedinačni infarkti u strateški značajnim regionima mozga remete kognitivne funkcije u vidu demencije. Ovde se ubrajaju: sindrom gyrus angularisa leve hemisphere, talamička demencija, nucleus caudatusa, globus pallidusa.

Lakunarni infarkti su mikroinfarkti – ishemija bele mase u vidu malih cističnih tvorevina nastalih usled okluzije perforantnih grana velikih moždanih arterija. Lokalizovani su u regionu bazalnih ganglija, talamusa, ponsa, capsulae internae i periventrikularno u beloj masi, a prikazuju se na MRI snimku, uz psihičke poremećaje (mentalnu usporenost, poremećaje pamćenja, pažnje, govora i dr.)

Binswangerova bolest (supkortikalna arteriosklerotska encefalopatija) je arteriosklerotična vaskulopatija sa lipohijalinozom koja zahvata male penetrirajuće krvne sudove koji vaskularizuju periventrikularne regije i centrum semiovale. NMR nalaz prikazuje kombinaciju lakunarnih infarkta sa leukoarajozom. U oko 80% slučajeva udružena sa nekontrolisanom hipertenzijom. Ispoljava sa subkortikalnom demencijom (psihička usporenost, oštećenja pažnje, pamćenja i apstraktnog mišljenja) uz neurološke znake (asimetrični piramidni znaci, ekstrapiramidni znaci, poremećaji hoda, pseudobulbarna paraliza, urinarna inkontinencija).

Normotenzivni hidrocefalus u simptomatskim slučajevima je najčešće posledica SAH i multiplih ishemičkih promena u dubokim strukturama mozga, pa se ubraja u vaskularne demencije. Drugi česti uzroci su: trauma, neurohirurške intervencije, meningitisi itd. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike koja obuhvata trijas simptoma: ataksija, demencija, inkontinencija. CT nalaz ukazuje na proširene komore, male sulkuse i periventrikularni hipodenzitet. Merenjem pritiska se dobija podatak o normalnom pritisku likvora.