Moždani udar je drugi uzrok smrtnosti stanovništva u svetu (9,7%), odmah posle srčanog infarkta. U tranzicionim zemljama, među kojima se nalazi i Srbija, moždani udar izbija na prvo mesto kao uzrok smrti (14,2%).

Moždani udar je prvi uzrok dugotrajnog invaliditeta u svetu i drugi vodeći uzrok nastanka senilnosti. Radi se o bolesti koja sa sobom nosi značajne socijalne, emocionalne i ekonomske posledice po pojedinca, porodicu i celo društvo.

Procenjeno je da lečenje jednog bolesnika koji je doživeo moždani udar iznosi od 60.000–230.000 $US, uzimajući u obzir troškove dijagnostičkog i terapijskog postupka, rehabilitacije i izgubljenog posla.

Učestalost pojave moždanog udara se značajno smanjila u razvijenim zemljama i poslednjih godina stabilizovala na oko 100-150 novoobolelih na stanovnika godišnje.

Međutim, u zemljama centralne i istočne Evrope, učestalost pojave moždanog udara ima epidemijske karakteristike i dostiže preko 500 novoobolelih na 100.000 stanovnika godišnje.

Procenjeno je da preko 30.000 osoba u Srbiji godišnje doživi moždani udar. U Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi kod muškaraca. U periodu od 1989. do 2003. zabeležen je progresivan porast godišnjeg broja umrlih od moždanog udara, za Beograd.

Prosečno vreme nastanka moždanog udara kod muškaraca je 70, a kod žena 75 godina života. U našoj zemlji moždani udar se javlja znatno ranije, između 60 i 65 godina starosti. Oko polovinu pacijenata hospitalizovanih zbog akutnih neuroloških oboljenja čine bolesnici sa dijagnozom moždani udar. Jednogodišnje preživljavanje je oko 52 %, a petogodišnje oko 30%. Oko polovine preživelih posle moždanog udara ima teške sekvele, a trećina pacijenata postaje nesposobna za život bez tuđe pomoći. Lični, psihološki, porodični, socijalni i ekonomski efekti šloga obavezuju društvo da razvije intenzivne programe prevencije cerebrovaskularnih bolesti.

Moždani udar najčešće nastaje usled aterosklerotskih promena karotidnih arterija.

Pored procesa starenja i genetske predispozicije, postoji čitav niz nepovoljnih faktora koji dovodi do ubrzanja procesa ateroskleroze krvnih sudova mozga. Ispred svih po svom negativnom uticaju je povišen krvni pritisak, posebno kada se ne kontroliše i ne leči, zatim aktivno i pasivno pušenje, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest i prekomerno uzimanje alkohola. Nepovoljan efekat na moždane krvne sudove imaju i gojaznost, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Ranija cerebrovaskularna bolest se mora posmatrati kao agravirajući faktor rizika. Vero- vatnoća ponovnog cerebrovaskularnog insulta, kod bolesnika koji ga je već pre- boleo znatno je veća nego kod ostatka populacije. Osim toga, svaki naredni šlog je po pravilu teži (veći mortalitet, rani morbiditet, kasniji invaliditet, teže neuro- psihološke konsekvence, i veći pad kvaliteta života.

Multidisciplinarni programi prevencije šloga trebalo bi da budu prioritet u nacionalnom zdravstvenom planiranju.

Primarna prevencija ishemičkog insulta podrazumeva identifikaciju, otklanjanje i lečenje faktora rizika u opštoj populaciji pre pojave simptoma cerebralne ishemije.

Sekundarna prevencija ishemičkog insulta ima cilj da spreči naknadni rizik od moždanog kod bolesnika koji su ga već imali u blažem obliku (diskretni rezidualni neurološki deficit), ili imaju TIA.

Prevencija cerebrovaskularnih bolesti može se svesti na dve mogućnosti:

• Eliminacija i/ili kontrola faktora rizika,
• Organizovani multidisciplinarni programi za prevenciju šloga. Dosadašnji programi su pasivni. Neophodna je zajednička strategija angiologa, neurologa i vaskularnih hirurga na otkrivanju, evaluaciji, lečenju i edukaciji populacije koja je opterećena rizikom.