Restenoza je redukcija više od 50% dijametra operisane arterije.
Karotidna endarterektomija se pokazala kao vrlo pouzdana metoda za lečenje simptomatske i asimptomatske visoko-stepene karotidne stenoze, a sve veći broj endarterektomija poslednjih godina utiče i na pojavu karotidnih restenoza.
Profilaksa restenoze se sprovodi:
- primenom precizne hirurške tehnike to- kom endarterektomije i formiranja anastomoze,
- preferiranjem autovenskog grafta u oblasti srednjih i malih arterija,
- postoperativnim metaboličkim i antitrombocitnim lečenjem.
Čim se uspostavi protok, nakon karotidne endarterektomije, trombociti adherišu na ogoljenu spoljašnju elastčnu laminu. Dolazi do degranulacije trombocita sa oslobađanjem ADP i tromboksana, što pokreće dalju agregaciju.
Adherirani trombociti se stabilizuju pomoću fibrina stvarajući tromb. Potpuna endotelizacija se završava unutar prvog meseca. Nakon endotelizacije endarterektomisane površine lokalna aktivnost trombocita više ne može da se detektuje. Restenoza u regionu endarterektomije je rezultat alteracije u procesu zaceljenja.
Tehnička greška, kao “clamp” povreda, nekompletna endarterektomija, proksimalni ili distalni intimalni flap, stenoza na suturnoj liniji, predestinira restenozu.
Mogući uzroci restenoza su:
- progresija arterioskleroze (proksimalno i/ili distalno),
- hiperplazija neointime na anastomozi, naročito distalnoj,
- tehnička greška.
Endarterektomija karotidne bifurkacije ima bolje rane i udaljene rezultate u odnosu na druge lokalizacije i druge vrste revaskularizacija. “Karotidna endarterektomija dugoročno daje dobru prolaznost arterije”. Hirurška tehnika kod primo-operacije je svakako najvažnija u prevenciji restenoza. Terapiju statinima treba započeti što ranije pre operacije.
Incidenca simptomatske karotidne restenoze se kreće od 0.6-3.6%, a incidenca asimptomatske restenoze od 8.8-19%.
Intimalna fibroza (miointimalna hiperplazija, fibroplazija) se najčešće viđa kod restenoze u prve dve godine. Kod reoperacije, nailazi se na suženje beličasto sjajne površine, čvrste ili gumaste konzistencije. Glatke mišićne ćelije i fibroblasti, ćelije uključene u proces zaceljenja nakon endarterektomije, ekscesivno proliferišu i produkuju kolagen.
Kasna restenoza je obično rezultat progresije ateroskleroze. Podrazumeva se antiaterogena medikamentozna terapija uz eliminisanje faktora rizika, postoperativno.
Faktori rizika su slični onima koji predisponiraju za aterogenezu ali restenoza karotidnih arterija se češće javlja kod žena. Statističko identifikovanje faktora rizika je teško zbog malog broja pacijenata sa restenozom nakon karotidne endarterektomije.