{"id":5389,"date":"2023-02-20T15:32:56","date_gmt":"2023-02-20T15:32:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389"},"modified":"2023-02-24T10:38:57","modified_gmt":"2023-02-24T10:38:57","slug":"25-indikacije-za-rekonstrukciju-vertebralne-arterije","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389","title":{"rendered":"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE"},"content":{"rendered":"

\"\"
\n\"\"<\/a><\/p>\n

<\/p>\n

INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU
VERTEBRALNE ARTERIJE<\/h1>\n

<\/a><\/h1>\n

\n

If you donot know where you are going, you will probably end up somewhere else.
Raymond Hul<\/em><\/p>\n<\/div>\n

\n

Vertebrobazilarna<\/b> <\/b>insu<\/b>fi<\/b>cijencija<\/b> <\/b>podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije<\/b>.<\/p>\n

Vertebrobazilarni sliv ishranjuje mo\u017edano stablo, mali mozak, produ\u017eenu mo\u017edinu i okcipitalne i deo temporalnih lobusa velikog mozga. Vrlo dugo se smatralo da su rekonstrukcije vertebralne arterije izvan dohvata hirurgije. Me\u0111utim razvoj endovaskularnih intervencija i hirurgije dovodi pred vaskularne hirurge sve vi\u0161e pacijenata sa dijagnozom Insuf<\/b>fi<\/b>tientio<\/b> <\/b>vertebrobasilaris<\/b> <\/b>(VBI)<\/b>.<\/p>\n

Dijagnoza vertebrobazilarne insuficijencije se \u010desto koristi, ali retko precizira. Ovi pacijenti nailazili su dugo na terapijski nihilizam. Sama re\u010d insuficijencija podrazumevanedovoljandotokkrvipovremeno, pa su primenjivani vazodilatatorii antikoagulantna terapija. Neuro-angiologija, vaskularna hirurgija i enovaskularna hirurgija su dostigli nivo na kome bi bolest vertebralnih arterija mogla biti tretirana kao druge vaskularne bolesti.<\/p>\n

Ne treba svoditi revaskularizaciju mozga na karotidnu hirurgiju.<\/strong><\/p>\n<\/div>\n

\n
\n

Vertebralna<\/b> <\/b>arterija<\/b>. Prose\u010dan dijametar desne vertebralne arterije je 4,5mm, a leve 4,7mm.Arterija sa ve\u0107im dijametrom se naziva dominantnom<\/b>. Leva je \u010de\u0161\u0107e dominantana. Minornija arterija je ponekad hipoplasti\u010dna, pa \u010dak i ne u\u010destvuje u formiranju bazilarnog trunkusa. Vertebralna arterija ima \u010detiri segmenta.<\/p>\n

Prvi<\/b> <\/b>segment<\/b> <\/b>vertebralne<\/b> <\/b>arterije<\/b> <\/b>(V1)<\/b> <\/b>prostire se od mesta njenog odvajanja od potklju\u010dne arterije, do ulaska u ko\u0161tani kanal poniranjem u nivou transverzalnog produ\u017eetka \u0161estog ki\u010dmenog pr\u0161ljena (C6). Orificijum je predestiniran za aterosklerozu. Leva vertebralna arterija mo\u017ee se ra\u0111ati (u oko 7% slu\u010dajeva) iz aortnog luka, ili re\u0111e iz susednih arterija. Desna vertebralna arterija se retko odvaja iz desne zajedni\u010dke karotidne arterije. Mesto poniranja vertebralne arterije mo\u017ee biti i ne\u0161to ni\u017ee (C7), ili vi\u0161e (C5 ili C4). U slu\u010daju kada leva vertebralna arterija nastaje iz aortnog luka, nivo njenog ulaska u ko\u0161tani kanal je obi\u010dno iznad uobi\u010dajenog (C5 ili C4). U oba slu\u010daja postoji mogu\u0107nost kompresije i sledstvenog sni\u017eenja protoka sa ishemijom u posteriornoj mo\u017edanoj cirkulaciji.<\/p>\n

Drugi<\/b> <\/b>segment<\/b> <\/b>(intraspinalni)<\/b> <\/b>vertebralne<\/b> <\/b>arterije<\/b> <\/b>(V2)<\/b> <\/b>prostire se od popre\u010dnog produ\u017eetka C6 ki\u010dmenog pr\u0161ljena, do vrha C2. Nalazi se u in- tertransverzalnom kanalu. U bliskom je odnosu sa cervikalnim spinalnim nervima. Izlo\u017een je kompresiji od strane reumatolo\u0161kih oboljenja, osteofita i anomalija.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Anatomske varijacije orificijuma vertebralne arterije:<\/em><\/p>\n

A. Naj\u010de\u0161\u0107i, uobi\u010dajeni odnosi,<\/em><\/p>\n

B. Vertebralna arterija po\u010dinje od
intratorakalnog dela subklavijalne arterije.<\/em><\/p>\n<\/div>\n

\n

Tre\u0107i<\/b> <\/b>segment<\/b> <\/b>(V3)<\/b> <\/b>ili distalni deo vertebralne arterije ide od gornje strane transverzalnog produ\u017eetka C2 do ta\u010dke gde arterija ukr\u0161ta atlanto- okcipitalnu membranu.<\/p>\n

\u010cetvrti<\/b> <\/b>segment<\/b> <\/b>(intrakranijalni)<\/b> <\/b>vertebralne<\/b> <\/b>arterije<\/b> <\/b>(V4)<\/b> <\/b>prostire se od atlanto-okcipitalne membrane, do mesta gde se spajanjem vertebralnih arterija formira bazilarna arterija. Ovaj deo sklon je kompresiji od strane osteofita i pojavi kinking<\/i>-a.<\/p>\n<\/div>\n

\"\"<\/p>\n

\n

Vertebralna arterija se odvaja direktno od aortnog luka. Vrlo retko (2%) vertebralna arterija kre\u0107e od brahiocefali\u010dkog trunkusa, zajedni\u010dke karotidne arterije (udru\u017eeno sa retroezofagealnom subklavijalnom arterijom) ili jo\u0161 re\u0111e njeno poreklo je bifidno (dva arterijska stabla koja se kasnije spajaju).<\/em><\/p>\n<\/div>\n

\"\"<\/p>\n

\n

\u010cetiri segmenta vertebralne arterije i njihov anatomski odnos sa cervikalnim ki\u010dmenim pr\u0161ljenovima i transverzalnim produ\u017eecima.<\/em><\/p>\n<\/div>\n

\"\"<\/p>\n

\n

Color Duplex ultrasonografija po\u010detne ateroskleroti\u010dne stenoze na orificijumi vertebralne arterije, gde su okluzivne lezije naj\u010de\u0161\u0107e.<\/em><\/p>\n

\n<\/div>\n

\n

Etiologija vertebrobazilarne ishemije<\/strong><\/p>\n

    \n
  • Lezije vertebralnih arterija; okluzivna arterijska bolest (ateroskleroza), disekcija, aneurizma, povrede, fibromuskularna displazija, kinking,<\/i> <\/i>coiling<\/i>, arterio-venska fistula, arteritis cranialis, Takayashu<\/i> <\/i>arteritis<\/i> <\/i>itd.<\/li>\n
  • Kompresija na vertebralne arterije; egzostoze i osteohondroza vratnih pr\u0161ljenova, tumorska i o\u017eiljna kompresija.<\/li>\n<\/ul>\n

    Sr\u010dana oboljenja (<\/b>poreme\u0107aji sr\u010danog ritma, a naj\u010de\u0161\u0107e treperenje pretkomora, infarkt miokarda sa prizidnim trombom, kardiomiopatija, bakterijski endokarditis, operacija srca sa ekstrakorporalnom cirkulacijom) mogu da budu precipitiraju\u0107i faktor za deklan\u0161iranje vertebralne insuficijencije svojim hemodinamskim uticajem.<\/p>\n<\/div>\n

    \"\"<\/p>\n

    \n

    Ateroskleroti\u010dna kalcifikovana stenoza
    <\/em>po\u010detnog dela
    subklavijalne arterije i
    V1 segmenta
    vertebralne arterije.<\/em><\/p>\n<\/div>\n

    \"\"<\/p>\n

    \n

    Povrede vertebralnih arterija kod trauma vratnog dela ki\u010dmenog stuba zavr\u0161avaju se letalno u slu\u010daju bilateralne okluzije i infarkta u zadnjoj lobanjskoj jami.<\/p>\n

    Najve\u0107u opasnost za nastanak bilateralne lezije vertebralnih arterija predstavljaju prelomi vratne ki\u010dme i njenih produ\u017eetaka sa dislokacijom. Bilateralna posttraumatska okluzija vertebralnih arterija mo\u017ee da dovede do ispoljavanja klini\u010dke slike kvadriplegije.<\/p>\n

    Ukoliko zbog povrede nastane disekcija arterije, neurolo\u0161ke manifestacije nastaju posle slobodnog intervala razli\u010dite du\u017eine. Infarkcija malog mozga mo\u017ee da se manifestuje i posle nekoliko nedelja nakon \u201emale\u201d povrede glave zbog okluzije vertebralne arterije na bazi disekcije u atlantoaksijalnom nivou. Ispoljava se naglo povra\u0107anjem i poreme\u0107ajem svesti.<\/p>\n

    Neurolo\u0161ke manifestacije kod tupih povreda vertebralnih arterija nastaju kao posledica ishemije malog mozga i mo\u017edanog stabla. Mogu\u0107e da je ishemija u slivu a.cerebri<\/i> <\/i>posterior<\/i> <\/i>(talamus, interna kapsula i pedunkuli mozga) posledica regionalnog preraspore\u0111ivanja hemodinamike. Kod penentrantnih povreda vrata (ustrelne i ubodne rane), o\u0161te\u0107enja vertebralnih arterija naj\u010de\u0161\u0107e su udru\u017eena sa prelomima pr\u0161ljenova i lokalnim neurolo\u0161kim lezijama (ki\u010dmene mo\u017edine i nervnih korenova zbog povreda pr\u0161ljenova). Radikularna kompresija mo\u017ee da bude posledica razvoja posttraumatske aneurizme ili arterio-venske fistule.<\/p>\n

    Pato<\/b>fi<\/b>ziologija<\/b> <\/b>vertebrobazilarne<\/b> <\/b>ishemije:<\/b> <\/b>Ishemija vertebrobazilarne regije se mo\u017ee razvijati embolijskim mehanizmom, hemodinamskim mehanizmom ili kombinacijom.<\/p>\n

    Hemodinamski<\/b> <\/b>mehanizam:<\/b> <\/b>Lezija (stenoza\/okluzija) vertebralne arterije mo\u017ee biti toliko visokog stepena da kompromituje protok do kriti\u010dnog stepena (ishemija mozga), obi\u010dno u slu\u010daju ateroskleroti\u010dnih lezija vi\u0161e supraaortalnih arterija, pogotovo u kombinaciji aritmijom uz low<\/i> <\/i>cardiac<\/i> <\/i>output<\/i>. Simptomi se javljuju ili pogor\u0161avaju u odre\u0111enim polo\u017eajima glave i vrata na stereotipan i reproducibilan na\u010din. Kvalitet \u017eivota je ugro\u017een (vrtoglavica, nemogu\u0107nost vo\u017enje i smostalnog kretanja, te\u0161ke povrede zbog padova zbog gubitka ravnote\u017ee). Vertebrobazilarna ishemija je \u010de\u0161\u0107e hemodinamskog nego emboligenog porekla. Poreme\u0107aj autoregulacije u mozgu i posturalna hipotenzija mogu biti precipiti- raju\u0107i faktor u nastanku TIA. Centralni neurogeni kontrolni mehanizmi bivaju o\u0161te\u0107eni epizodom ishemije, \u0161to predisponira nove epizode ishemije zbog poreme\u0107aja perfuzionog pritiska. \u0160to du\u017ee ovakve ishemijske epizode traju i \u010de\u0161\u0107e se ponavljaju, poreme\u0107aj autoregulacije postaje difuzniji.<\/p>\n

    Emboligeni<\/b> <\/b>potencijal<\/b> <\/b>plaka raste sa komplikovanjem ateroskleroti\u010dnih lezija intramuralnom hemoragijom, ulceracijom i prizidnom trombozom. \u201cNestabilni\u201d plak je izvor distalnih atero-arterijskih embolizacija mozga. Pacijenti sa vertebrovazilarnom ishemijom zbog embolije obi\u010dno imaju fokalne neurolo\u0161ke deficite koji se ne mogu provocirati pokretima glave i vrata i ne\u0107e se izgubiti ako pacijent legne. Posteriorna mo\u017edana ishemija mo\u017ee biti posledica tromboembolije sa poreme\u0107ajem autoregulacije i simptomatskom hipoperfuzijom.<\/p>\n

    Obi\u010dno se embolijski i hemodinamski patolo\u0161ki mehanizam kombinuju. Me\u0111utim, ako dominira embolizacija znaci ishemije \u0107e biti uglavnom fokalni. Ako su bitniji hemodinamski poreme\u0107aji simptomatologija je obi\u010dno globalnog tipa. Globalna cerebralna ishemija nastaje na bazi redukcije protoka zbog arterijskih stenoza uz eventualnu sistemsku hipoperfuziju. Ekstenzivnost ishemi\u010dkih lezija mozga zavisi od: stepena i du\u017eine stenoze, kolateralnog sistema, sistemskog krvnog pritiska, konkomitiraju\u0107ih oboljenja.<\/p>\n<\/div>\n

    \"\"<\/p>\n

    \n

    Willis-ov \u0161estougao <\/strong>(Circulus arteriosus cerebri)<\/em><\/p>\n

    Velika anastomoza na bazi mozga, povezuje desni i levi karotidni sistem sa vertebro- bazilarnim sistemom. Ima oblik nepravilnog poligona.<\/em><\/p>\n

    Prednji segment grade<\/strong>: terminalni delovi desne i leve unutra\u0161nje karotidne arterije, po\u010detni delovi desne i leve prednje mo\u017edane arterije i njihov kratak anastomoti\u010dni sud, a. communicans anterior.<\/em><\/p>\n

    Zadnji deo Willis-ovog poligona<\/strong> obrazuju: desna i leva a. communicans posterior i zavr\u0161na ra\u010dva a.basilaris.<\/em><\/p>\n<\/div>\n

    \"\"<\/p>\n

    \n

    Simultane<\/b> <\/b>arterijske<\/b> <\/b>rekonstrukcije:<\/b> <\/b>Bolesnicima koji imaju leziju karotidne bifurkacije i vertebralne arterije mogu se jednom operacijom ukloniti obe lezije. Medjutim, nekad je karotidna enadterektomija dovoljna u pacijenata sa simultanom karotidnom i veretebralnom stenozom<\/p>\n

    Velika je verovatno\u0107a postojanja stenoze vertebralne arterije kod bolesnika kod kojih posle karotidne endarterektomije nije do\u0161lo do uklanjanja simptoma globalne mo\u017edane ishemije. Potpuno uklanjanje simptoma se de\u0161ava u 71% bolesnika kod kojih je u\u010dinjena karotidna endarterektomija zbog simptoma posteriorne cirkulacije bez stenoze na vertebralnoj i\/ili subklavijalnoj arteriji. Nestanak simptoma desio se u 60% bolesnika kod kojih je postojala stenoza vertebralne ili subklavijalne arterije.<\/p>\n

    Uslov za pobolj\u0161anje posteriorne cirkulacije uz pomo\u0107 karotidne endarterektomije je intaktnost Willisovog \u0161estougla. Ina\u010de, Willisov \u0161estougao je normalan kod 52% slu\u010dajeva. Ramus communicans posterior je hipoplasti\u010dna u 8% slu\u010dajeva. Bilateralna hipoplazija zadnje komunikantne grane postoje u 6% slu\u010dajeva. Zna\u010dajna hipoplazija ramus communicas posterior postoji u oko 22% normalnih ljudi.<\/p>\n

    Kombinacija zna\u010dajne bolesti vertebralne arterije i odsustvo ramus communicans posterior na arteriografiji ukazivalo je na nepotpuno uklanjanje simptoma posle karotidne endarterektomije zbog globalne ishemije.<\/p>\n

    Neuropsiholo\u0161ki aspekt: Dugotrajna globalna ishemija mozga mo\u017ee pored neurolo\u0161kh lezija da izazove deteriorizaciju psiholo\u0161kh funkcija. U tom slu\u010daju bi revaskularizacija mozga mogla da o\u010duva (ili popravi) kognitivne i druge psiholo\u0161ke funkcije. Pitanje je, da li popravljanje globalne cerebralne perfuzije prevenira vaskularnu demenciju. Pobolj\u0161anje mentalnih i emotivnih sposobnosti na duge staze pove\u0107anjem cerebralne perfuzije je kontraverzna tema.<\/p>\n<\/div>\n


    \n<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJUVERTEBRALNE ARTERIJE If you donot know where you are going, you will probably end up somewhere else.Raymond Hul Vertebrobazilarna insuficijencija podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije. Vertebrobazilarni sliv ishranjuje mo\u017edano stablo, mali mozak, produ\u017eenu mo\u017edinu i okcipitalne i deo temporalnih lobusa velikog mozga. Vrlo dugo se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"class_list":["post-5389","page","type-page","status-publish","hentry"],"acf":[],"yoast_head":"\n25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE - KAROTIDNA HIRURGIJA<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Vertebrobazilarna insuficijencija podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE - KAROTIDNA HIRURGIJA\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Vertebrobazilarna insuficijencija podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"KAROTIDNA HIRURGIJA\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-02-24T10:38:57+00:00\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"14 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/?page_id=5389\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/?page_id=5389\",\"name\":\"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE - KAROTIDNA HIRURGIJA\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/#website\"},\"datePublished\":\"2023-02-20T15:32:56+00:00\",\"dateModified\":\"2023-02-24T10:38:57+00:00\",\"description\":\"Vertebrobazilarna insuficijencija podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/?page_id=5389#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/?page_id=5389\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/?page_id=5389#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/\",\"name\":\"KAROTIDNA HIRURGIJA\",\"description\":\"Knjiga o karotidnoj hirurgiji - sve \u0161to je pouzdano i znano\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/84f97392d514f154c03f71f594debb3c\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":[\"Person\",\"Organization\"],\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/84f97392d514f154c03f71f594debb3c\",\"name\":\"karotida\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/02\\\/LOGO-KH-tree1.png\",\"url\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/02\\\/LOGO-KH-tree1.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/02\\\/LOGO-KH-tree1.png\",\"width\":500,\"height\":112,\"caption\":\"karotida\"},\"logo\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2023\\\/02\\\/LOGO-KH-tree1.png\"},\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/www.karotidnahirurgija.com\"]}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE - KAROTIDNA HIRURGIJA","description":"Vertebrobazilarna insuficijencija podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE - KAROTIDNA HIRURGIJA","og_description":"Vertebrobazilarna insuficijencija podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije.","og_url":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389","og_site_name":"KAROTIDNA HIRURGIJA","article_modified_time":"2023-02-24T10:38:57+00:00","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Est. reading time":"14 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389","url":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389","name":"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE - KAROTIDNA HIRURGIJA","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/#website"},"datePublished":"2023-02-20T15:32:56+00:00","dateModified":"2023-02-24T10:38:57+00:00","description":"Vertebrobazilarna insuficijencija podrazumeva funkcionalne i organske lezije u predelu posteriorne irigacione zone mozga zbog ishemije.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389"]}]},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?page_id=5389#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"25. INDIKACIJE ZA REKONSTRUKCIJU VERTEBRALNE ARTERIJE"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/#website","url":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/","name":"KAROTIDNA HIRURGIJA","description":"Knjiga o karotidnoj hirurgiji - sve \u0161to je pouzdano i znano","publisher":{"@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/#\/schema\/person\/84f97392d514f154c03f71f594debb3c"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":["Person","Organization"],"@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/#\/schema\/person\/84f97392d514f154c03f71f594debb3c","name":"karotida","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/LOGO-KH-tree1.png","url":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/LOGO-KH-tree1.png","contentUrl":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/LOGO-KH-tree1.png","width":500,"height":112,"caption":"karotida"},"logo":{"@id":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/LOGO-KH-tree1.png"},"sameAs":["https:\/\/www.karotidnahirurgija.com"]}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5389","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5389"}],"version-history":[{"count":42,"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5389\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5855,"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5389\/revisions\/5855"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.karotidnahirurgija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5389"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}