MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA KAROTIDNE BOLESTI
Ironically, a major goal for vascular surgeons is to make themselves superflous, by ways of preventing or medically treating atherosclerosis. We are coming to an era where all people could be regarded as either patients or prospective patients.
A.J. Kroese
Insistiranje na modifikaciji životnih navika, statinska i antiagregaciona terapija, sa adekvatnom kontrolom krvnog pritiska (naročito u dijabetičara), nesumnjivo će usporiti razvoj ateroskleroze.
- Ako revaskularizacija hirurškim metodama nije potrebna ili nije moguća pacijenta treba lečiti konzervativnim metodama (uklanjanje faktora rizika i medikamentozno lečenje).
- Ako je urađena revaskularizacija mozga treba dalje konzervativnim merama spračavati progresiju osnovne bolesti i pojavu kasnih komplikacija (restenoza rekonstruisanog segmenta).
Multidisciplinarni programi prevencije trebalo bi da budu strateški prioritet prvog reda u zdravstvenom planiranju. Neophodna je multidisciplinarna strategija internista, neurologa i vaskularnih hirurga na otkrivanju, evaluaciji, lečenju i edukaciji populacije koja je opterećena rizikom.Treba razlikovati primarnu i sekundarnu prevenciju.
- Primarna prevencija ishemičkog insulta podrazumeva identifikaciju, otklanjanje i lečenje faktora rizika u opštoj populaciji pre pojave simptoma cerebralne ishemije.
- Sekundarna prevencija ishemičkog insulta otklanja (ili smanjuje) naknadni rizik od moždanog udara u bolesnika koji su ga već imali, ili imaju tranzitorne ishemičke atake.
Međunarodne preporuke za operativno lečenje karotidne bolesti zasnivaju se na rezultatima brojnih kliničkih istraživanja u prethodnih dvadeset godina. Tada je koncept konzervativne terapije značio samo apsolutni prekid pušenja i terapiju aspirinom. Dve najznačajnije studije o korisnim dejstvima karotidne endarterektomije u pacijenata sa simptomatskom bolešću (North American Symptomatic Carotid Endarterectomy Trial – NASCET i European Carotid Surgery Trial – ECST) vršene su tokom osamdesetih godina prošlog veka. Takodje, istraživanje asimptomatske karotidne bolesti sprovođeno je tokom devedesetih godina i početkom ovog veka (Asymptomatic Carotid Surgery Trial – ACST i Asymptomatic Carotid Atherosclerosis Study -ACAS).
Inovacije na polju medikamentne terapije, pojava statina i antitrombocitnih lekova, unapređenje antihipertenzivne terapije), sa razvojem svesti o značaju modifikacije životnih navika pružaju nove mogućnosti u lečenju pacijenata sa karotidnom stenozom.
Pojava statina je svakako najznačajniji farmakološki napredak na polju kontrole kardiovaskularnih faktora rizika.
Statinska terapija nije postojala u vremesprovođenja velikih studija (NASCET, ECST, ACAS), a u poslednjoj i nedavno objavljenoj ACST studiji, svega 30% randomizovanih pacijenata je bilo na terapiji statinom. Danas je u upotrebi i nekoliko novih antitrombocitinih lekova, a upotrebom dvojne antiagregacione terapije postiže se pojačano specifično dejstvo.
Pojavom clopidogrela, obezbeđene su nove terapijske alternative za oko 10% pacijenata sa intolerancijom ili rezistencijom na aspirin.
Rano započinjanje medikamentne terapije. Maksimalni benefit od karotidne rekonstrukcijepostižeseuprvedvenedeljeodpojaveprvihsimptomaTIA.5 Međutim, mali broj istraživača se pitao da li se i ranim započinjanjem medikamentne terapije može postići sličan pozitivni efekat. Većina lekara smatra da je za ispoljavanje efekata medikamentne terapije potrebno više meseci. Potencijalni značaj ranog započinjanja medikamentne terapije ispitivan je u nedavno objavljenoj Express studiji. Dokazano je smanjenje učestalosti moždanog udara za period od 90 dana od pojave prvih simptoma sa 10,2% na 2,1%, agresivnom antitrombocitnom, antihipertenzivnom i statinskom terapijom, ako je ona započeta već u prvih 24 časa od početka pojave simptoma moždane ishemije.6
Klinička manifestacija bilo kog oblika ateroskleroze (karotidna, koronarna, renovaskularna, mezenterična i periferna), ukazuje na postojanje aterosklerotskog procesa i u ostalim delovima arterijskog sistema. U pacijenata sa karotidnom bolešću, postoji ne samo rizik od razvoja moždanog udara, već i rizik od infarkta miokarda, periferne arterijske okluzivne bolesti i drugih ishemijskih komplikacija.
Zadebljanje intima medija kompleksa, Intiama media thickness IMT, kao mera potencijalne aterogeneze u sklopu metaboličkog sindroma.
Color Duplex ultrasonografija karotidne bifurkacije u praćenju stenoza koje još uvek ne zahtevaju hirurško lečenje
Prizidna tromboza na ranom postoperativnom Duplex-ultrazvučnom nalazu.